Osnovne vrednosti novinarske etike su danas važnije nego ikada pre, dok se u digitalnom dobu borimo za kvalitet i demokratski pristup informisanja. Iako bi novi zakoni mogli dovesti do potencijalne cenzure, posvećenost etici od suštinske je važnosti za izgradnju poverenja javnosti.
Danas se vesti brže šire, novinari su pod većim pritiskom i ceo proces je beskrajno složeniji. Mediji su na teži način naučili kako je informaciona revolucija – sa svim svojim oslobađajućim svojstvima – mač sa dve oštrice.
Iako se vesti mogu proširiti širom sveta za nekoliko sekundi, a komunikacije imaju potencijal da izgrade jače, informisanije i angažovanije zajednice, stari poslovni modeli finansiranja novinarstva propadaju, u mnogim slučajevima i nepopravljivo. Sa manje novca koji se ulaže u novinarstvo od javnog interesa, redakcije se bore da održe svoju etičku osnovu. Problemi koji su uvek bili na radaru – politička pristrasnost, neprimeren korporativni uticaj, stereotipi i sukobi interesa – sada su još više uvećani.
U protekle dve decenije zabeležen je dramatičan pad praćenja štampanih medija, jer je tehnologija promenila način na koji ljudi komuniciraju i način na koji funkcioniše medijsko poslovanje. Danas većina nas svoje vesti dobija putem mobilnih telefona i putem mrežnih platformi (Fejsbuk, Instagram, Tviter) koje su se obogatile eksploatacijom ličnih podataka ljudi, istovremeno koristeći unosno oglašavanje iz tradicionalnih medija.
Organizovanje novinara širom sveta
Hiljade medija, uglavnom štampanih, bivaju zatvoreni. Desetine hiljada novinara ostalo je bez posla. Pristup ljudi pouzdanim i proverenim izvorima informacija suzio se kako su se tradicionalni izvori- posebno na lokalnom i regionalnom nivou – smanjivali, iako se prostor za slobodu govora dramatično proširio. Mreža etičkog novinarstva (Ethical Journalism Network – EJN) je stvorena pre osam godina kako bi ojačalo novinarstvo suočeno sa ovom krizom. Kao koalicija od više od sedamdeset grupa novinara, urednika, vlasnika štampanih medija i grupa za podršku medijima, EJN promoviše obuku i praktične akcije za jačanje etike i upravljanja medijima.
Budući da mreža ima svoje korene u medijima, izveštaji EJN-a iz više država, pa čak i oni koji pokreću priče o tome kako mediji stvarno funkcionišu i izazovima samoregulacije, imaju kredibilitet u novinarstvu. Cilj EJN-a u ovom periodu neizvesnosti je da, uprkos sve neprijateljskoj ekonomskoj i političkoj klimi, novinari svuda – od Turske, Sirije i Egipta do Pakistana, Kine i Indonezije – ostaju posvećeni kazivanju istine i etici.
Izgradnja poverenja javnosti
Ova posvećenost je bitna u vreme društvene transformacije, kada je globalna komunikaciona kultura u haotičnoj tranziciji. Ljudima iz medija i svima koji teže ključu sigurne komunikacije u budućnosti, odbrana i promocija novinarske etike postala je važnija nego ikad.
Lažne vesti, politička i korporativna propaganda i besramno zlostavljanje na društvenim mrežama prete demokratiji i otvaraju nove frontove za branioce slobode govora, kreatore politike i medijske profesionalce. Otrovna mešavina digitalne tehnologije, beskrupulozne politike i komercijalnog iskorišćavanja novog komunikacionog prostora stvara pukotine u širem obimu javnih informacija.
Imajući ovo na umu, EJN je promovisao debatu o potrebi da se prepozna zašto je novinarstvo, ograničeno svojim etičkim okvirom, od suštinske važnosti za izgradnju poverenja javnosti. Otkriveno je da ne postoji široko rasprostranjena težnja za novim etičkim kodeksom ni u medijima ni u javnosti. Osnovne vrednosti tačnosti, nezavisnosti i odgovornog izveštavanja – koje su se razvile tokom poslednjih 150 godina – i dalje su relevantne kao i uvek, čak i u ovo digitalno vreme.
Ono što je potrebno je novo partnerstvo sa medijskom publikom i kreatorima politike kako bi ih ubedili da etičko novinarstvo treba ojačati i da se ono može koristiti kao nadahnuće za nove programe za promociju informatičke pismenosti.
Osnovni principi
Danas nisu samo novinari ti koji treba da paze na izražavanje i pokazuju poštovanje prema činjenicama; svako ko ima šta da kaže u sferi javnog informisanja treba da pokaže određenu etičku uzdržanost.
EJN tvrdi da su etičke vrednosti novinarstva – poput komunikacije zasnovane na činjenicama, humanosti i poštovanja drugih, transparentnosti i priznavanju grešaka – kardinalni principi koji bi trebalo da vode svakoga, uključujući korisnike društvenih mreža i novinare. Ali ovo bi trebao biti dobrovoljan postupak, a ne pod pritiskom zakona.
Zabrinuti zbog zloupotrebe na društvenim mrežama i lažnih vesti, neke vlade, čak i u demokratskim zemljama, pretile su novčanim kaznama tehnološkim kompanijama koje ne deluju i ne uklanjanju zlonamerne i opasne informacije kada se pojave na njihovim platformama. Ovo bi moglo ograničiti legitimno neslaganje i slobodu govora – sve je verovatnije da će se to i dogoditi, osim ako ove kompanije ne deluju kao podrška etičkim komunikacijama.
Problem je u tome što tehnološki giganti koji dominiraju javnim informacionim prostorom, poput Gugla, Fejsbuka, Amazona i Tvitera, ne daju prioritet informacijama kao javnom dobru, poput profesionalnog novinarstva. Za njih se novinarstvo ravnopravno takmiči u marketingu sa ostalim informacijama, čak i ako je zlonamerno i uvredljivo.
Korišćenje algoritama za privlačenje klikova
Koristeći sofisticirane algoritme i neograničene banke podataka koje pružaju pristup milionima pretplatnika, ovaj poslovni model vođen je jednim jednostavnim ciljem – podsticanjem „virusnih informacija“ koje ostvaruju dovoljno klikova za pokretanje digitalnog oglašavanja. Nije bitno da li su informacije etične, istinite ili iskrene; bitno je da li su dovoljno senzacionalne, provokativne i podsticajne da privuku pažnju.
Bez obzira koliko su sofisticirani, digitalni roboti ne mogu biti kodirani etičkim i moralnim vrednostima. I dalje najbolji za bavljenje etičkim pitanjima su ljudi – dobro obučeni, informisani i odgovorni novinari i urednici.