Kako komuniciramo tokom krize u najvećoj meri zavisi od prirode i obima same krizne situacije. Što su opasnosti i potencijal krize veći, problematičniji su i uslovi u kojima organizacije i pojedinci komuniciraju. Priroda svake krize pojačava naše strahove, racionalne i iracionalne, te se komunikaciona šema i situacija lako može iskomplikovati. To je onaj momenat kada mnogi “iskaču iz šina” ili kada “lajna gori”. Naravno, osim razigravanja mašte i intelekta, ovakva ponašanja ništa dobro ne donose, naprotiv tokom kriza mogu samo da doliju ulje na vatru.
U kriznom komuniciranju važe neka pravila kojih se pridražavamo i u nekim drugim oblastima ljudske prakse – obezbediti i sačuvati racionalno uviđanje, promišljenost i konstruktivan stav. Bez obzira na stepen negativnih efekata krize, uvek postoji bolje rešenje i za ponašanje i za komuniciranje. Naš fokus na informacije koje ćemo primati i koje ćemo odašiljati vrlo je važan jer on značajno definiše naše raspoloženje i naše postupke. Poznata izreka “kakve su ti misli takav ti je život” ovde se može modifikovati u “kakva ti je komunikacija takav ti je život” naročito tokom krize. Kriza je situacija u kojoj je najvažnije minimizirati štetu a rizike svesti na minimum kako bi se iz krize što pre izašlo. Za složenije komunikacione situacije poput rasprava, debata ili ubeđivanja, biće dovoljno vremena posle krize. Naravno, nekada je i u samoj krizi potrebno nešto raspraviti, ali to se mora raditi brzo i sa velikim osećajem za stanje, meru i svrhu.
Pojedinci i organizacije danas imaju mnogo više “alata” za komuniciranje jer je broj “kanala” uvećan ekspanzijom digitalnog komuniciranja. Međutim, pristupačnost digitalnih sredstava komunikacije može nas dovesti do brzopletih i nedovoljno promišljenih komunikacionih činova, što nikako nije poželjno. Stoga je neophodno, više nego ikada ranije, zadržati staloženost i racionalnost i kvalitetu i kvantitetu našeg opštenja sa okolinom. Ne moramo uvek reagovati, ne moramo na sve odgovarati, naročito ne u uslovima “zagušenosti na kanalu” odnosno situacijama u kojima “gore društvene mreže” ili su informacije “podgrejane” emocijama i subjektivnošću.
Krizna situacija će se jednog trena okončati a taj trenutak treba dočekati sa što manje štete i staloženošću. Mislimo o tome!
Insert iz knjige “Uvod u medije” prof. Bobana Tomića